Svi smo srećni što je napolju napokon lepo vreme. Međutim, ni velike vrućine nisu dobre za naše zdravlje. Evo šta sve, ako ne pazimo, može da nas snađe i šta možemo da radimo ako se nekome ili nama samima napolju sloši.
Za većinu ljudi, leto je omiljeno godišnje doba. Ali, često se zanemaruje opasnost koja proizlazi iz dugih i ekstremno toplih letnjih dana, kakvi se najavljuju za jun, jul i avgust. Prema globalnoj statistici, više ljudi svake godine umre od posledica vrućine, nego na primer od tornada, poplava i drugih elementarnih nepogoda.
Problem se javlja jer se simptomi uočavaju prekasno, a mogli su se sprečiti odlaskom u hlad, pijenjem vode ili držanjem hlada. Najugroženiji su deca, stariji ljudi i hronični bolesnici, koji se ne bi smeli da se izlažu direktnom suncu.
Evo kako sve može vrućina da nam naudi:
Toplotna iscrpljenost
Ovo je prva faza uticaja vrućine na organizam, posebno nakon dužeg vremena izlaganja direktnom suncu. Karakterišu je bolovi u mišićima, grčevi u želucu, rukama i nogama, osećaj slabosti i znojenje. Kako biste sprečili da se iscrpljenost razvije u gore stanje, prekinite telesnu aktivnost, otiđite u rashlađen prostor i pijte tečnost.
Toplotni udar
Ovo je druga faza iscrpljenosti vrućinom, a može biti opasna i po životu. Do nje dolazi usled kombinacije faktora: pada pritiska, dehidracije, promene na krvnim sudovima i u radu srca. Simptomi su bledilo i znojenje, ubrzani otkucaji srca, slabost, podrhtavanje mišića, vrtoglavica, glavobolja, povraćanje i nesvijest. Hitno treba premestiti bolesnika u hladan prostor, skinuti mu odeću, natopiti kožu vodom, poleći ga, osloboditi disajne puteve i nazvati lekara.
Pad šećera
Oboleli od šećerne bolesti imaju veći rizik od uticaja sunca na nivo šećera u krvi. Uzrok tome je njihova smanjena mogućnost znojenja, koja utiče i na druge procese u telu. Samim time se kod njih brže javlja dehidracija i velike oscilacije u nivoima šećera. Simptomi poput drhtavice, ubledelosti i osećaja slabosti znak su upozorenja, posebno ako su rezultat neredovnih obroka. Hitno izmerite nivo šećera u krvi, pojedite nešto i sklonite se sa vrućine.
Dehidracija
Voda čini više od 70 odsto ljudskog tela, a već kod malih gubitaka javljaju se problemi. U letnjim mesecima je pojačana zbog znojenja. Blaga dehidracija se definiše kao gubitak od jedan do dva odsto ukupne tečnosti, kod umerene je taj gubitak pet posto, a kod teške čak 10 posto. Simptomi su glavobolja, suva koža i usne, povećana telesna temperatura, ubrzani otkucaji srca i mučnina. Jedina prevencija je uzimanje velikih doza tečnost, a najvažnije vode – u letnjim mesecima, oko 2,5 l na dan, pa čak i više usled fizičkih aktivnosti.
Pad krvnog pritiska
S povećanjem vlažnosti vazduha i porastom temperatura dolazi do naglog proširenja krvnih sudova. Bilo da je reč o zdravim ljudima ili bolesnicima, pad krvnog pritiska svojstven je svima, a naročito opasan za ljude sa slabim srcem, ali i obolele od hipertenzije koji već uzimaju lekove za snižavanje pritiska. Simptomi su zamagljen vid, teška vrtoglavica, preskakanje srca, stalan osećaj žeđi, nesvestica i kratak dah. Prevencija su redovni obroci s većom količinom soli, sklanjanje sa jakog sunca i uzimanje dovoljno tečnosti.
Sunčanica
Takođe je jedan od oblika toplotnog udara, nastaje kao rezultat direktnom izlaganju suncu glave i potiljka, a ne samoj vrućini. Simptomi su joj povišena telesna temperatura, crvena koža lica, ubrzani rad srca i kratak i ubrzani dah. U lakšim slučajevima javlja se glavobolja, problemi sa vidom, vrtoglavica i pospanost, a u težim, proširenje zenica i gubitak svesti. Prva pomoć su hladni oblozi, puno tečnosti i potpuni mrak, a ako dođe do nesvesti treba pričekati hitnu pomoć i obolelog postaviti da leži na boku.
Piše: telegraf.rs
Za većinu ljudi, leto je omiljeno godišnje doba. Ali, često se zanemaruje opasnost koja proizlazi iz dugih i ekstremno toplih letnjih dana, kakvi se najavljuju za jun, jul i avgust. Prema globalnoj statistici, više ljudi svake godine umre od posledica vrućine, nego na primer od tornada, poplava i drugih elementarnih nepogoda.
Problem se javlja jer se simptomi uočavaju prekasno, a mogli su se sprečiti odlaskom u hlad, pijenjem vode ili držanjem hlada. Najugroženiji su deca, stariji ljudi i hronični bolesnici, koji se ne bi smeli da se izlažu direktnom suncu.
Evo kako sve može vrućina da nam naudi:
Toplotna iscrpljenost
Ovo je prva faza uticaja vrućine na organizam, posebno nakon dužeg vremena izlaganja direktnom suncu. Karakterišu je bolovi u mišićima, grčevi u želucu, rukama i nogama, osećaj slabosti i znojenje. Kako biste sprečili da se iscrpljenost razvije u gore stanje, prekinite telesnu aktivnost, otiđite u rashlađen prostor i pijte tečnost.
Toplotni udar
Ovo je druga faza iscrpljenosti vrućinom, a može biti opasna i po životu. Do nje dolazi usled kombinacije faktora: pada pritiska, dehidracije, promene na krvnim sudovima i u radu srca. Simptomi su bledilo i znojenje, ubrzani otkucaji srca, slabost, podrhtavanje mišića, vrtoglavica, glavobolja, povraćanje i nesvijest. Hitno treba premestiti bolesnika u hladan prostor, skinuti mu odeću, natopiti kožu vodom, poleći ga, osloboditi disajne puteve i nazvati lekara.
Pad šećera
Oboleli od šećerne bolesti imaju veći rizik od uticaja sunca na nivo šećera u krvi. Uzrok tome je njihova smanjena mogućnost znojenja, koja utiče i na druge procese u telu. Samim time se kod njih brže javlja dehidracija i velike oscilacije u nivoima šećera. Simptomi poput drhtavice, ubledelosti i osećaja slabosti znak su upozorenja, posebno ako su rezultat neredovnih obroka. Hitno izmerite nivo šećera u krvi, pojedite nešto i sklonite se sa vrućine.
Dehidracija
Voda čini više od 70 odsto ljudskog tela, a već kod malih gubitaka javljaju se problemi. U letnjim mesecima je pojačana zbog znojenja. Blaga dehidracija se definiše kao gubitak od jedan do dva odsto ukupne tečnosti, kod umerene je taj gubitak pet posto, a kod teške čak 10 posto. Simptomi su glavobolja, suva koža i usne, povećana telesna temperatura, ubrzani otkucaji srca i mučnina. Jedina prevencija je uzimanje velikih doza tečnost, a najvažnije vode – u letnjim mesecima, oko 2,5 l na dan, pa čak i više usled fizičkih aktivnosti.
Pad krvnog pritiska
S povećanjem vlažnosti vazduha i porastom temperatura dolazi do naglog proširenja krvnih sudova. Bilo da je reč o zdravim ljudima ili bolesnicima, pad krvnog pritiska svojstven je svima, a naročito opasan za ljude sa slabim srcem, ali i obolele od hipertenzije koji već uzimaju lekove za snižavanje pritiska. Simptomi su zamagljen vid, teška vrtoglavica, preskakanje srca, stalan osećaj žeđi, nesvestica i kratak dah. Prevencija su redovni obroci s većom količinom soli, sklanjanje sa jakog sunca i uzimanje dovoljno tečnosti.
Sunčanica
Takođe je jedan od oblika toplotnog udara, nastaje kao rezultat direktnom izlaganju suncu glave i potiljka, a ne samoj vrućini. Simptomi su joj povišena telesna temperatura, crvena koža lica, ubrzani rad srca i kratak i ubrzani dah. U lakšim slučajevima javlja se glavobolja, problemi sa vidom, vrtoglavica i pospanost, a u težim, proširenje zenica i gubitak svesti. Prva pomoć su hladni oblozi, puno tečnosti i potpuni mrak, a ako dođe do nesvesti treba pričekati hitnu pomoć i obolelog postaviti da leži na boku.
Piše: telegraf.rs
