REVOLUCIONARNA ŠVEDSKA DIJETA: Možete da jedete MASNO koliko hoćete!

Stigla je dobra vest za pobornike dijeta bez izgladnjivanja - da biste bili vitki i zdravi treba da jedete proteine, povrće i prirodne masnoće i to koliko vam je volja.

Švedska je postala prva razvijena zemlja koja priprema nacionalne smernice za ishranu kojima će se definitivno odbaciti teorija o tome da je nemasna hrana najzdravija. Umesto toga, savetovaće se tzv. LCHF dijeta (Lou Carb High Fat) ili, u prevodu, ishrana sa malo ugljenih hidrata i puno masnoća.

Ovakav preokret u pogledu opšteprihvaćenih pravila zdrave ishrane usledio je nakon objavljivanja rezultata dvogodišnje studije nezavisnog švedskog veća za procenu zdravstvenih tehnologija koje je pregledalo rezultate više od 16.000 naučnih istraživanja objavljenih do 13. maja 2013.

Švedski lekar Andreas Enfelt, autor najpopularnijeg bloga o zdravlju u Skandinaviji “DietDoctor.com”, prenosi najvažnije zaključke ove studije.

– Maslac, maslinovo ulje, punomasna pavlaka, meso, pa čak i slanina i masna riba nisu štetne namirnice. Istina je upravo suprotna – masnoće su najbolji izbor za one koji žele da smršaju, ali i da budu zdravi. Ustanovili smo da zapravo ne postoji veza između visokog unosa masnoća u ishrani i kardiovaskularnih oboljenja.


Kako “radi” LHFC dijeta

Švedski nutricionisti se slažu u oceni da redovna i obilna konzumacija ugljenih hidrata uzrokuje preterano lučenje insulina, povećava šećer u krvi i drži nas u začaranom krugu gotovo neprestane gladi. Vremenom, u velikom broju slučajeva, dovodi do hronično povišenog insulina i mnogih oboljenja, poput dijabetesa tipa 2.

Menjanjem ishrane koja stabilizuje nivo šećera u krvi, postepeno nestaje i stalan osećaj gladi te se konzumira sve manje hrane. A kad je ta hrana, kao što u LCHF dijeti, bogata proteinima, povrćem i, što je najvažnije, prirodnim masnoćama, i manja količina hrane postaje dovoljna i daje dugotrajan osećaj sitosti.

Osnovna pravila “masne ishrane”

Umesto ishrane bazirane na ugljenim hidratima, ovde su baza proteini i prirodne masnoće, uz velike količine povrća i tek ponešto namirnica sa manje štetnim ugljenim hidratima i prirodnim šećerima, što je više moguće organskog porekla. Uz to, podrazumeva se gotovo potpuno izbegavanje prerađene hrane i hrane sa veštačkim dodacima.

To znači da je ljudima koji su na dijeti dopušteno da, bez ograničenja u količini, jedu sve vrste mesa, uključujući i iznutrice i sve one hrskave kožure, slaninu, pa čak i čvarke, kao i sve životinjske masnoće (od svinjske do pileće masti). Dozvoljeni su i jaja, riba i sva druga hrana iz mora, poput rakova, školjki i algi, kao i suhomesnati proizvodi pod uslovom da ne sadrže veštačke dodatke (pojačivače ukusa, konzervanse i šećere).

Dozvoljene i zabranjene namirnice

Potpuno je zabranjeno jesti krompir, testeninu, hleb i rižu. Ulogu priloga (koji su prepuni ugljenih hidrata) ovde preuzimaju sve vrste povrća koje raste iznad zemlje: zelena salata, radič, kelj, karfiol, brokoli i sve vrste kupusa, blitva, raštan, spanać, paprike, paradajz, tikvice, patlidžan, masline, pečurke, celer, komorač, luk, beli luk, sve začinsko bilje i isključivo zelene mahunarke (poput graška), a ne i mahunarke poput pasulja, leblebija i sočiva koji takođe sadrže ugljene hidrate i šećere.

Dopuštene su i lakto fermentisane namirnice domaće proizvodnje u koje spadaju domaći kefir, jogurt, kiseli kupus ili drugo povrće ukiseljeno lakto fermentacijom, sosevi napravljeni kod kuće s hladno presovanim uljima ili maslacem, bez veštačkih dodataka i šećera. Od biljnih masnoća dopuštena su sva hladno presovana ulja poput maslinovog, lanenog i susamovog ulja, kokosovo i ulje avokada.

Piše: telegraf.rs

loading...