Jedna majka odlučila je da njeno dete više neće raditi domaći kod kuće, a njene reče razumeće svi - možda i isuviše dobro..
Kada je njena ćerka počela da se budi u sred noći usled stresa, Bunmi Laditan je odlučila da je dosta.
Istog jutra je zvala školu i rekla im da njena ćerka više neće raditi domaći kod kuće, a potom je napisala Fejsbuk post koji svaki roditelj mora da pročita:
“Moje dete je završilo sa domaćim zadacima. Upravo sam javila njenoj školi da ih obavestim da ih više neće raditi. Rekla sam im “drastično smanjiti”, ali sam samo htela da zvučim ljubazno.
Moja desetogodišnja ćerka obožava da uči. Nezavisno od škole svake godine pročita 10 do 12 knjiga i redovno istražuje teme koje je zanimaju (trenutno piše priču o vukovima).
Ide na časove programiranja i voli da slika. Ali u protekle 4 godine primatila sam da je sve nervoznija i nervoznija kada je škola u pitanju. A pod tim mislim na bol u grudima, rano buđenje i plašenje odlaska u školu.
U školi je od 8.15 do 14h, i zato bih volela da mi neko objasni zašto mora da svake večeri radi domaći još 2 do 3 sata?
Kako domaći do 18.30, onda večera, pa sat vremena opuštanja pre kreveta uopšte ima smisla?
Zar vreme sa porodicom nije važno? Da li vreme koje provodi kao dete nije važno? Ili bi trebalo da postane neki radoholičar sa 10 godina?
Da li ste znali da su domaći zadaci u Finskoj zabranjeni i da imaju najveći broj dece koja idu na fakultet u celoj Evropi?
Deci nisu potrebni sati domaćeg zadatka kako bi uspela u životu, a ipak se ponašamo kao da to ima smisla. NEMA.
Deci je potreban odmor od škole baš kao što je odraslima potreban odmor od posla. Potrebno im je da se igraju sa vršnjacima. Potrebno im je opuštajuće vreme sa roditeljima koji nisu pod stresom zbog razlomaka – jer nisu svi učitelji matematike.
Deci je potrebno vreme da uživaju u detinjstvu. Ili je to rezervisano samo za vikend? Mada i tada radimo domaće zadatke.
Moje dete je završilo sa domaćim zadacima. Ako škola želi da je zbog toga kasni, onda ću morati da smislim kako da je školujem kod kuće.
Svi želimo da nam deca odrastu i budu uspešna. I dok verujem u obrazovanje, ni za sekundu ne verujem da bi ono trebalo da proguta život deteta. Želm da bude inteligentna, dobra, inspirisana, duhovna i ima balans u životu. Želim da bude mentalno i emotivno zdrava. Želim da zna da posao nije život, već samo jedan njegov deo. Rad nas neće ispuniti. To će učiniti porodica, prijatelji, zajednica, davanja i dobrota.
Mom detetu je potrebno da bude dete“.
Da li se slažete sa njenim rečima?
Preuzeto sa: telegraf.rs
Kada je njena ćerka počela da se budi u sred noći usled stresa, Bunmi Laditan je odlučila da je dosta.
Istog jutra je zvala školu i rekla im da njena ćerka više neće raditi domaći kod kuće, a potom je napisala Fejsbuk post koji svaki roditelj mora da pročita:
“Moje dete je završilo sa domaćim zadacima. Upravo sam javila njenoj školi da ih obavestim da ih više neće raditi. Rekla sam im “drastično smanjiti”, ali sam samo htela da zvučim ljubazno.
Moja desetogodišnja ćerka obožava da uči. Nezavisno od škole svake godine pročita 10 do 12 knjiga i redovno istražuje teme koje je zanimaju (trenutno piše priču o vukovima).
Ide na časove programiranja i voli da slika. Ali u protekle 4 godine primatila sam da je sve nervoznija i nervoznija kada je škola u pitanju. A pod tim mislim na bol u grudima, rano buđenje i plašenje odlaska u školu.
U školi je od 8.15 do 14h, i zato bih volela da mi neko objasni zašto mora da svake večeri radi domaći još 2 do 3 sata?
Kako domaći do 18.30, onda večera, pa sat vremena opuštanja pre kreveta uopšte ima smisla?
Zar vreme sa porodicom nije važno? Da li vreme koje provodi kao dete nije važno? Ili bi trebalo da postane neki radoholičar sa 10 godina?
Da li ste znali da su domaći zadaci u Finskoj zabranjeni i da imaju najveći broj dece koja idu na fakultet u celoj Evropi?
Deci nisu potrebni sati domaćeg zadatka kako bi uspela u životu, a ipak se ponašamo kao da to ima smisla. NEMA.
Deci je potreban odmor od škole baš kao što je odraslima potreban odmor od posla. Potrebno im je da se igraju sa vršnjacima. Potrebno im je opuštajuće vreme sa roditeljima koji nisu pod stresom zbog razlomaka – jer nisu svi učitelji matematike.
Deci je potrebno vreme da uživaju u detinjstvu. Ili je to rezervisano samo za vikend? Mada i tada radimo domaće zadatke.
Moje dete je završilo sa domaćim zadacima. Ako škola želi da je zbog toga kasni, onda ću morati da smislim kako da je školujem kod kuće.
Svi želimo da nam deca odrastu i budu uspešna. I dok verujem u obrazovanje, ni za sekundu ne verujem da bi ono trebalo da proguta život deteta. Želm da bude inteligentna, dobra, inspirisana, duhovna i ima balans u životu. Želim da bude mentalno i emotivno zdrava. Želim da zna da posao nije život, već samo jedan njegov deo. Rad nas neće ispuniti. To će učiniti porodica, prijatelji, zajednica, davanja i dobrota.
Mom detetu je potrebno da bude dete“.
Da li se slažete sa njenim rečima?
Preuzeto sa: telegraf.rs
