U Srbiji od ove opasne bolesti svakog sata umre 6 osoba - a pomoć je na dohvat ruke!

Bolesti srca i krvnih sudova su ubica broj jedan u svetu..

Prema podacima Instituta za javno zdravlje, u Srbiji svakoga sata, od kardiovaskularnih oboljenja umre šest osoba starosne dobi od 25-65 godina.

O tome zbog čega je Srbija treća na svetu po broju umrlih od bolesti srca i kako možemo promeniti ovu statistiku, razgovarali smo sa specijalistom kardiologije, dr Lovćenkom Čizmović Mileković.

Podaci o smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti u našoj zemlji su veoma zabrinjavajući. Zbog čega je statistika ovako alarmantna?

Smanjeno kretanje, loša ishrana, pušenje i mnogi drugi faktori nalaze se na spisku koji utiče na ovako alarmantnu statistku. Ovaj neslavni rekord zaradili smo u poslednjih dvadeset godina, pre svega zato što je većina mera za sprečavanje bolesti srca gotovo u potpunosti bila zanemarena.


Postoji niz dokaza koji potvrđuju da promena načina života može značajno smanjiti rizik od srčanih bolesti. Bez pravilne ishrane i unosa odgovarajućih vitamina, srce i krvni sudovi ne dobijaju dovoljno energije. Zbog toga vremenom dolazi do propadanja krvnih sudova i slabljenja srca. Svakodnevni stres dodatno jača rizik od kardiovaskularnih bolesti, ističe dr Lovćenka Čizmović Mileković, načelnica odeljenja intenzivnog lečenja i nege, Klinike za internu medicinu.

Kako dolazi do infarkta i šta ga uzorkuje?

Brojni faktori rizika utiču na nastanak infarkta: genetika, povišeni pritisak, višak holesterola, loše navike o kojima smo već pričali. U novije vreme sve je više dokaza da je i homocistein, nezavisan faktor rizika u nastanku srčanog, moždanog udara i drugih vaskularnih događaja.

U osnovi svakog infarkta nalazi se ateroskleroza ili zakrčenje krvnih sudova. Visok nivo homocisteina ima direktni toskičan efekat na krvne sudove. On oštećuje krvni sud i uzrokuje pogoršanje procesa ateroskleroze. Višak lošeg holesterola se lepi na oštećenom mestu i vremenom dovodi do sužavanja krvnog suda, stvarajući podlogu na kojoj se lako formira krvni ugrušak. Kada se krvni sud zapuši, protok krvi se zaustavlja, pa zona srčanog mišića ostaje bez hranjivih sastojaka i kiseonika, usled čega se mišićna masa oštećuje. Tako nastaje infarkt.

Šta se savetuje ovakvim pacijentima?

Pacijentima se kao terapija obavezno prepisuju aspirini (preparati acetilsalicilne kiseline) kako bi se sprečilo zgrušavanje krvi i začepljenje krvnih sudova. Acetilsalicilna kiselina zauzima osnovno mesto i predstavlja kamen temeljac primarne i sekundarne prevencije kod kardiovaskularnih bolesti. Uprkos neospornoj koristi od njene upotrebe, studije su pokazale da 28% pacijenata ne reaguje adekvatno na terapiju aspirinom, čime se povećava opasnost za nastanak moždanog i srčanog udara. Nažalost, ovi pacijenti obično saznaju da aspirin nema očekivani efekat tek kada dožive srčani ili moždani udar.


Kako rešiti ovaj problem?

Svim svojim pacijentima koji koriste aspirin, odnosno uzimaju preparate acetilsalicilne kiseline, preporučujem da uz svaki aspirin, obavezno uzmu CARDIOvitamin. U pitanju je preparat koji sadrži sve potrebne vitamine i jedini aktivni oblik folne kiseline koji snižava nivo homocisteina u krvi. Vraćanjem homocisteina u normalu, sprečavaju se oštećenja krvnih sudova i smanjuje rizik za nastanak srčanog i moždanog udara. Posebno se preporučuje u kombinaciji sa preparatima acetilsalicilne kiseline, jer zajedničkim delovanjem pomažu optimalno antiagregaciono dejstvo i čuvaju krvne sudove od oštećenja.

Poruka za sve

Da bi se broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti smanjio, pre svaga je važno da počnemo da se bavimo prevencijom. Jednom godišnje treba da idemo kod kardiologa, svakodnevno treba da merimo krvni pritisak, redovno radimo analize krvi i merimo holesterol. Ovo je posebno važno za sve one koji u familiji imaju nekoga ko boluje od bolesti srca.

Svetska zdravstvena organizacija kaže da se tri četvrtine ukupnog broja fatalnih ishoda, može sprečiti ili preduprediti promenama u stilu života. Zbog toga svojim pacijentima preporučujem da budu umereni u svemu i kontrolišu pre svega pušenje, fizičku neaktivnost i nepravilnu ishranu.

Preuzeto sa: telegraf.rs


loading...