Raste kao žbun i dostiže visinu od 40 do 100 cm, zavisno od sorte, a pažnju privlači (ne)običnim cvetovima. Po kineskom predanju osobu koja pije vodu sa izvora, ili potoka oko kojih rastu hrizanteme čeka dobro zdravlje.
Po kineskom predanju osobu koja pije vodu sa izvora, ili potoka oko kojih rastu hrizanteme čeka dobro zdravlje, pa je čak i jedan grad, Ču–Hsien, dobio je ime po ovoj biljci (Grad hrizantema). U Japanu je prva izložbu hrizantema održana 910. godine, kada je proglašena za nacionalni cvet i simbol Sunca, odnosno carske porodice. Svake jeseni i danas, u Japanu se slavi Festival Hrizantema, ili “Praznik Sreće”. Hrizanteme su kod nas nepravedno zapostavljene. Uglavnom predstavljaju simbol sećanja i namenjene su obeležavanju Zadušnica (Dana mrtvih).
Hrizantema raste kao žbun i dostiže visinu od 40 do 100 cm, zavisno od sorte, a pažnju privlače svojim (ne)običnim cvetovima. Ima ih sa jednostavnim laticama i jednobojnih, do onih koji podsećaju na paukovu mrežu, ili šatiranih. Cvetovi su veličine od 5 do 20cm, bele, žute, ružičaste, crvene, svetloljubičaste boje, a mogu da budu i dvobojne. Cevtaju od poznog leta do kraja jeseni ukrašavajući okućnice ili vrtove. Efektno izledaju bilo da su zasađene pojedinačno, ili u grupi.
Lepo izgleda zasađena u kombinaciji sa drugim biljkama, na primer, zimzelenim, ili u kasnu jesen pored ogolelih listopadnih biljaka njeni cvetovi još više dolaze do izražaja. Prednosti ovog cveta su velika otpornost i izdržljivost, a mali zahtevi. Odgovaraju joj svetla ili polusenovita mesta i rastresito humusno zemljište. Što je mesto osunčanije, hrizantema će biti bogatija cvetovima, a što je zaštićenija od vetra, duži će biti period cvetanja.
Hrizanteme koje se sade u bašti moraju biti otporne na hladnoću. Zahtevaju dosta prostora, pa ih treba saditi na rastojanju od oko 40cm. Tokom cvetanja treba im obezbediti dosta vode. Do pred samo cvetanje preporučljiva je i prihrana tečnim đubrivom svakih 7 do 14 dana. Sezonu cvetanja hrizanteme možete produžiti redovnim otkidanjem cvetnih glavica koje su se osušile i prihranjivanjem tečnim đubrivom u periodu intenzivnog cvetanja. Uklanjanje uvelih cvetova bez otkidanja grančica dovodi do podsticanja formiranja bočnih cvetova. Posle cvetanja, potrebno je skratiti stabljike na oko 20cm, a krajem sezone biljka se seče drastično, gotovo do zemlje, i polako isušuje dodavanjem sve manje količine vode.
Hrizanteme u bašti tokom zime treba pokriti sa 10 do 15cm debelim slojem malča, borovih iglica i slame. Na proleće, kada prvi zeleni izdanci izrastu oko 10 do 15 cm, potrebno je malo skratiti vrhove kako bi biljka oblikovala u lep žbun. Svake dve do tri nedelje do sredine leta, treba otkinuti vrh novog izbojka. Kraljevsko hortikulturno društvo dalo je spisak deset novih sorti koje su otporne na hladnoću i pogodne za sadnju u vrtu.
Saksijske hrizanteme su visine oko 30cm i cvetaju u toku poznog leta i jeseni. Kupuju se kada imaju nekoliko otvorenih cvetova i obilje pupoljaka i veoma su tražene za ukrašavanje zimskih bašti, balkona i terasa. Odgovara im prohladno, svetlo mesto, zaštićeno od jakog podnevnog sunca. Najbolje uspevaju na istočnoj i severnoj strani. Zemlju treba održavati vlažnom, a od proleća do završetka cvetanja saksijske hrizanteme prihranjujte tečnim đubrivom za cvetanje.
Krajem sezone sa matične biljke odsecaju se svi suvišni delovi (preporučuje se skraćivanje stabljike za 1/3 visine) i lagano smanjite zalivanje. Krajem decembra presadite ih u novu, svežu zemlju. Za prezimljavanje hrizantemi treba obezbediti svetlo, hladno mesto, temperature od 6 do 8 oC uz povremeno zalivanje. Na proleće biljku treba presaditi u baštu i orezati za još 1/3 visine. Ukoliko se ne dodaju hormoni za usporavanje rasta hrizantema će izgubiti patuljasti izgled i vratiće se svom prirodnom rastu. Po feng šuiju, hrizantema je simbol sreće i bezbrižnog života, veruje se da u dom donosi radost i veselje.
Preuzeto sa: novosti.rs
Po kineskom predanju osobu koja pije vodu sa izvora, ili potoka oko kojih rastu hrizanteme čeka dobro zdravlje, pa je čak i jedan grad, Ču–Hsien, dobio je ime po ovoj biljci (Grad hrizantema). U Japanu je prva izložbu hrizantema održana 910. godine, kada je proglašena za nacionalni cvet i simbol Sunca, odnosno carske porodice. Svake jeseni i danas, u Japanu se slavi Festival Hrizantema, ili “Praznik Sreće”. Hrizanteme su kod nas nepravedno zapostavljene. Uglavnom predstavljaju simbol sećanja i namenjene su obeležavanju Zadušnica (Dana mrtvih).
Hrizantema raste kao žbun i dostiže visinu od 40 do 100 cm, zavisno od sorte, a pažnju privlače svojim (ne)običnim cvetovima. Ima ih sa jednostavnim laticama i jednobojnih, do onih koji podsećaju na paukovu mrežu, ili šatiranih. Cvetovi su veličine od 5 do 20cm, bele, žute, ružičaste, crvene, svetloljubičaste boje, a mogu da budu i dvobojne. Cevtaju od poznog leta do kraja jeseni ukrašavajući okućnice ili vrtove. Efektno izledaju bilo da su zasađene pojedinačno, ili u grupi.
Lepo izgleda zasađena u kombinaciji sa drugim biljkama, na primer, zimzelenim, ili u kasnu jesen pored ogolelih listopadnih biljaka njeni cvetovi još više dolaze do izražaja. Prednosti ovog cveta su velika otpornost i izdržljivost, a mali zahtevi. Odgovaraju joj svetla ili polusenovita mesta i rastresito humusno zemljište. Što je mesto osunčanije, hrizantema će biti bogatija cvetovima, a što je zaštićenija od vetra, duži će biti period cvetanja.
Hrizanteme koje se sade u bašti moraju biti otporne na hladnoću. Zahtevaju dosta prostora, pa ih treba saditi na rastojanju od oko 40cm. Tokom cvetanja treba im obezbediti dosta vode. Do pred samo cvetanje preporučljiva je i prihrana tečnim đubrivom svakih 7 do 14 dana. Sezonu cvetanja hrizanteme možete produžiti redovnim otkidanjem cvetnih glavica koje su se osušile i prihranjivanjem tečnim đubrivom u periodu intenzivnog cvetanja. Uklanjanje uvelih cvetova bez otkidanja grančica dovodi do podsticanja formiranja bočnih cvetova. Posle cvetanja, potrebno je skratiti stabljike na oko 20cm, a krajem sezone biljka se seče drastično, gotovo do zemlje, i polako isušuje dodavanjem sve manje količine vode.
Hrizanteme u bašti tokom zime treba pokriti sa 10 do 15cm debelim slojem malča, borovih iglica i slame. Na proleće, kada prvi zeleni izdanci izrastu oko 10 do 15 cm, potrebno je malo skratiti vrhove kako bi biljka oblikovala u lep žbun. Svake dve do tri nedelje do sredine leta, treba otkinuti vrh novog izbojka. Kraljevsko hortikulturno društvo dalo je spisak deset novih sorti koje su otporne na hladnoću i pogodne za sadnju u vrtu.
Saksijske hrizanteme su visine oko 30cm i cvetaju u toku poznog leta i jeseni. Kupuju se kada imaju nekoliko otvorenih cvetova i obilje pupoljaka i veoma su tražene za ukrašavanje zimskih bašti, balkona i terasa. Odgovara im prohladno, svetlo mesto, zaštićeno od jakog podnevnog sunca. Najbolje uspevaju na istočnoj i severnoj strani. Zemlju treba održavati vlažnom, a od proleća do završetka cvetanja saksijske hrizanteme prihranjujte tečnim đubrivom za cvetanje.
Krajem sezone sa matične biljke odsecaju se svi suvišni delovi (preporučuje se skraćivanje stabljike za 1/3 visine) i lagano smanjite zalivanje. Krajem decembra presadite ih u novu, svežu zemlju. Za prezimljavanje hrizantemi treba obezbediti svetlo, hladno mesto, temperature od 6 do 8 oC uz povremeno zalivanje. Na proleće biljku treba presaditi u baštu i orezati za još 1/3 visine. Ukoliko se ne dodaju hormoni za usporavanje rasta hrizantema će izgubiti patuljasti izgled i vratiće se svom prirodnom rastu. Po feng šuiju, hrizantema je simbol sreće i bezbrižnog života, veruje se da u dom donosi radost i veselje.
Preuzeto sa: novosti.rs
