Kada smo bolesni nije nam ni do čega, a kamoli do hrane. Naučnici sa Univerziteta Stelenboš pozvali su na preispitivanje metode protivvoljnog hranjenja bolesnih pacijenata jer su došli do zaključka da je to sve način na koji se naša priroda brani sama od štetnih bakterija i virusa.
Oni su ukazali da je možda u pitanju prirodni odbrambeni mehanizam i da se ne treba boriti protiv njega.
U članku objavljenom u veoma važnom magazinu Autophagy, van Niekerk i istraživači sa Odeljenja philoloških nauka sa gore spomenutog univerziteta, ukazali su da je gubitak apetita tokom infekcije ili bolesti veoma važna funkcija u telu pacijenta. To je odličan način da ćelije vrše autofagiju, proces koji doslovno znači “pojesti sam sebe”.
U normalnim okolnostima ćelije koriste autofagiju kako bi se oslobodile nepotrebnih sadržaja koji se gomilaju cepanjem i odumiranjem ćelija. Tako se oslobađaju štetnih delova koji mogu da uzrokuju štetu na ćelijskom nivou i time ugroze ceo organizam.
Razloženi deo se koristi kao gorivo za nastanak novid ćelija, tako se sve ćelije u telu na neki način regenerišu i ponovo iznova i iznova koriste. Kratkotrajan post tokom bolesti može da bude veoma koristan jer su ćelije koje su ostale bez goriva primorane da recikliraju same sebe. Na taj način same ćelije virusa ili bakterija se uništavaju u procesu regeneracije.
- Ćelije imunog sistema se obično vide kao vojska, dok se ćelije jetre ili neuroni vide kao civili. U ovom slučaju virusi i bakterije nanose štetu civilnim ćelijama dok su vojne ćelije imunog sistema zadužene za borbu sa napadačem. Normalne ili civilne ćelije nisu nesposobne da se brane već mogu i one da se brane kada osete opasnos, rekoa je Van Niekerk.
Primećeno je da su pacijenti oboleli od raka koji su se suzdržavali od hrane pre hemoterapije imali manje neželjenih dejstava koje se povezuju sa hemoterapijom kao što su umor, slabost, glavobolja, mučnina, povraćanje i dijareja.
Ovakav način uništenja ćelija od strane samih ćelija domaćina može da ima dugotrajne benefite, jer se na taj način imuni sistem suočava sa pretnjom, prepoznaje je i spreman je da se bori sa njima sledeći put napadnu organizam.
Izvor: telegraf.rs
Oni su ukazali da je možda u pitanju prirodni odbrambeni mehanizam i da se ne treba boriti protiv njega.
U članku objavljenom u veoma važnom magazinu Autophagy, van Niekerk i istraživači sa Odeljenja philoloških nauka sa gore spomenutog univerziteta, ukazali su da je gubitak apetita tokom infekcije ili bolesti veoma važna funkcija u telu pacijenta. To je odličan način da ćelije vrše autofagiju, proces koji doslovno znači “pojesti sam sebe”.
U normalnim okolnostima ćelije koriste autofagiju kako bi se oslobodile nepotrebnih sadržaja koji se gomilaju cepanjem i odumiranjem ćelija. Tako se oslobađaju štetnih delova koji mogu da uzrokuju štetu na ćelijskom nivou i time ugroze ceo organizam.
Razloženi deo se koristi kao gorivo za nastanak novid ćelija, tako se sve ćelije u telu na neki način regenerišu i ponovo iznova i iznova koriste. Kratkotrajan post tokom bolesti može da bude veoma koristan jer su ćelije koje su ostale bez goriva primorane da recikliraju same sebe. Na taj način same ćelije virusa ili bakterija se uništavaju u procesu regeneracije.
- Ćelije imunog sistema se obično vide kao vojska, dok se ćelije jetre ili neuroni vide kao civili. U ovom slučaju virusi i bakterije nanose štetu civilnim ćelijama dok su vojne ćelije imunog sistema zadužene za borbu sa napadačem. Normalne ili civilne ćelije nisu nesposobne da se brane već mogu i one da se brane kada osete opasnos, rekoa je Van Niekerk.
Primećeno je da su pacijenti oboleli od raka koji su se suzdržavali od hrane pre hemoterapije imali manje neželjenih dejstava koje se povezuju sa hemoterapijom kao što su umor, slabost, glavobolja, mučnina, povraćanje i dijareja.
Ovakav način uništenja ćelija od strane samih ćelija domaćina može da ima dugotrajne benefite, jer se na taj način imuni sistem suočava sa pretnjom, prepoznaje je i spreman je da se bori sa njima sledeći put napadnu organizam.
Izvor: telegraf.rs
