Svi znamo da su šljive izuzetno ukusno voće, ali da li ste znali koliko su zdrave? Kad pročitate ovaj tekst, voćka na koju je Srbija posebno ponosna biće vam još ukusnija.
Kad ugledate plodove šljiva na pijacama, to je jedan od sigurnih znakova da se leto polako bliži kraju i da nam na vrata kuca jesen. Iako neke japanske vrste šljiva sazrevaju već u maju, doba njihovog sazrevanja u Evropi mahom je avgust i septembar. Zašto je šljiva toliko zdrava?
Smatra se da je evropska šljiva otkrivena pre više od 2.000 godina, na području oko Kaspijskog mora, tako da je već u doba Rimskog carstva bilo poznato više od 300 vrsta šljiva. Danas se taj broj popeo na oko 2.000 vrsta.
Iako sastav može malo da varira u zavisnosti od vrste i mesta uzgoja, šljiva je prava mala riznica važnih nutrijenata, pa tako sadrži u 100 g otprilike: 5-8 g vitamina C, 14 mg kalcijuma, 10 mg magnezijuma i 220-240 mg kalijuma!
Nikako ne smemo izostaviti ni prisustvo brojnih antioksidansa, među kojima značajno mesto zauzimaju fenoli. Neka najnovija istraživanja pokazuju da samo jedna šljiva sadrži jednaku količinu antioksidansa kao puna šaka borovnica, a ujedno je i znatno jeftinije i pristupačnije voće.
Visokom sadržaju vitamina C pripisuje se i veća apsorpcija gvožđa kod redovne konzumacije šljiva.
Od ostalih vitamina koje šljiva sadrži treba spomenuti B1, B2, B6, E, zatim beta-karoten (koji se u organizmu pretvara u vitamin A).
Šljive se konzumiraju kao sveže ili suve, kao i u raznim prerađevinama kao što su sokovi i pekmezi. A sigurno najpopularnija je istoimena rakija!
Pri pomenu suvih šljiva, svakako treba naglasiti njihovo dejstvo na podsticanje pravilne probave, za šta je zaslužno nekoliko sastojaka.
Prvi su svakako netopljiva prehrambena vlakna, koja se ne mogu razgraditi u probavnom sistemu, nego na sebe navlače vodu, povećavaju volumen u crevima i olakšavaju probavu.
Zatim, šljive sadrže prirodni šećer sorbitol, koji takođe ima sposobnost upijanja vode i pospešuje izlučivanje stolice. I na kraju jedinjenje dihidroksifenil-izatin, koji podstiče kontrakcije, a time i peristaltiku creva, koja je presudna u održavanju varenja.
Za one najmlađe iskoristite kašicu od šljiva, koja će delovati blagotvorno na detetovo varenje, a ujedno će biti i obrok prepun hranljivih sastojaka.
Piše: telegraf.rs
Kad ugledate plodove šljiva na pijacama, to je jedan od sigurnih znakova da se leto polako bliži kraju i da nam na vrata kuca jesen. Iako neke japanske vrste šljiva sazrevaju već u maju, doba njihovog sazrevanja u Evropi mahom je avgust i septembar. Zašto je šljiva toliko zdrava?
Smatra se da je evropska šljiva otkrivena pre više od 2.000 godina, na području oko Kaspijskog mora, tako da je već u doba Rimskog carstva bilo poznato više od 300 vrsta šljiva. Danas se taj broj popeo na oko 2.000 vrsta.
Iako sastav može malo da varira u zavisnosti od vrste i mesta uzgoja, šljiva je prava mala riznica važnih nutrijenata, pa tako sadrži u 100 g otprilike: 5-8 g vitamina C, 14 mg kalcijuma, 10 mg magnezijuma i 220-240 mg kalijuma!
Nikako ne smemo izostaviti ni prisustvo brojnih antioksidansa, među kojima značajno mesto zauzimaju fenoli. Neka najnovija istraživanja pokazuju da samo jedna šljiva sadrži jednaku količinu antioksidansa kao puna šaka borovnica, a ujedno je i znatno jeftinije i pristupačnije voće.
Visokom sadržaju vitamina C pripisuje se i veća apsorpcija gvožđa kod redovne konzumacije šljiva.
Od ostalih vitamina koje šljiva sadrži treba spomenuti B1, B2, B6, E, zatim beta-karoten (koji se u organizmu pretvara u vitamin A).
Šljive se konzumiraju kao sveže ili suve, kao i u raznim prerađevinama kao što su sokovi i pekmezi. A sigurno najpopularnija je istoimena rakija!
Pri pomenu suvih šljiva, svakako treba naglasiti njihovo dejstvo na podsticanje pravilne probave, za šta je zaslužno nekoliko sastojaka.
Prvi su svakako netopljiva prehrambena vlakna, koja se ne mogu razgraditi u probavnom sistemu, nego na sebe navlače vodu, povećavaju volumen u crevima i olakšavaju probavu.
Zatim, šljive sadrže prirodni šećer sorbitol, koji takođe ima sposobnost upijanja vode i pospešuje izlučivanje stolice. I na kraju jedinjenje dihidroksifenil-izatin, koji podstiče kontrakcije, a time i peristaltiku creva, koja je presudna u održavanju varenja.
Za one najmlađe iskoristite kašicu od šljiva, koja će delovati blagotvorno na detetovo varenje, a ujedno će biti i obrok prepun hranljivih sastojaka.
Piše: telegraf.rs
